• facebook
  • twitter
  • likedin
  • Gmail

Antikoalgulantna terapija


Kada krv dodje u kontakt sa veštačkim zalistkom, dolazi do stvaranja tromba na zalistku. To je po život opasna komplikacija. Jedini način da se ona spreči jeste uzimanje antikoalgulantne terapije. To su lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi na veštačkom zalistku i omogućavaju njegovo normalno funkcionisanje. Njačešća zaštićena imena lekova iz ove grupe na domaćem tržištu su : Sintrom, Farin, Sinkum, Syncoumar, Marooumar i sl.


Bolesnici koji imaju ugradjen mehanički zalistak moraju da uzimaju antikoalgulantnu terapiju do kraja života. Bolesnici sa ugradjenim biološkim zalistkom, ili sa rekonstruisanim zalistkom bi trebalo da antikoalgulantnu terapiju uzimaju oko tri meseca (pod uslovom da ne postoji drugi razlog za njenu primenu kao npr. apsolutna aritmija).


Prekid primene antikoalgulantne terapije može odrediti samo lekar i svaka samoinicijativa u ovom smislu je veoma rizična.
Antikoalgulantna terapija mora da se uzima svakodnevno, disciplinovano, i da se o njenim efektima vodi precizna evidencija. Uzimanje prevelikih doza ovih lekova može dovesti do ozbiljnih krvarenja, dok niske doze antikoalgulantnih lekova ne mogu sprečiti trombozu zalistka.


Efekti antikoalgulantne terapije mere se protrombinskim vremenom, koje se najčešće izražava  u INR jedinicama. Terapiska vrednost INR-a za bolesnika sa ugradjenim veštačkim zalistkom treba da se kreće izmedju INR 2,5 i 3,5. Nakon početnog perioda navikavanja bolesnik će biti sposoban da na osnovu vrednosti INR-a sam odredjuje dnevnu dozu antikoalgulantne terapije.


Kontrola INR-a se vrši na po ± 7 dana po otpustu iz bolnice, a potom nakon stabilizacije stanja organizma jedan do dva puta mesečno. Bolesnik treba da ima u vidu da ovi lekovi svoj pun efekat postižu tek za dva do tri dana, te da nakon povećanja ili smanjenja doze kontrolu INR-a treba vršiti tek za tri dana. Ukoliko se menja doza treba je menjati postepeno i to za ¼ do ½ tablete. Prevelike oscilacije vrednosti INR-a zahtevaju konsultaciju sa lekarom.
Bolesnik treba da vodi računa o kliničkim znacima prekomernog uzimanja antikoalgulantne terapije, a to su znaci obilnog ili skrivenog krvarenja. Ukoliko dodje do pojave krvi u mokraći, crne stolice, povećanog krverenja iz desni, krvarenja iz nosa ili ginekološkog krvarenja bolesnik mora odmah da se javi svom lekaru.
Bolesnik na antikolagulantnoj terapiji mora da o njenoj upotrebi izvesti svog zubara pre stomatološke intervencije, ili lekara u slučaju hirurških intervencija ili dijagnostičkih postupaka.
Trudnoća sa primenom antikoalgulantne terapije je moguća, ali veoma rizična i zahteva planiranje i precizno vodjenje. Od 6 do 12 nedelje trudnoće antikoalgulantni lekovi oštećuju plod, dok u trećem trimestru mogu biti uzrok ozbiljnih krvarenja. Bolesnice na antikoalgulantnoj terapiji koje žele trudnoću moraju prethodno da se konsultuju sa svojim ginekologom kako ne bi došlo do neželjenih dogadjaja.


Neki lekovi mogu povećati deistvo antikoalgulantnih lekova (neki antibiotici, aspirin, diabinese, amiodaron, belomet, omeprol, sredstva protiv zatvora i sl.), dok drugi smanju efekat zgrušavanja krvi ( fenobarbitol, tegretol, holestiramin, kontraceptivne pilule i sl). Ukoliko uzimate neki od ovih lekova morate se konsultovati sa svojim lekarom, a poželjno je da detaljno pročitate uputstvo svakog novog leka pre upotrebe.


Namirnice kao što su kupus, kelj, spanać („zeleniš“ uopšte rečeno), džigerica i morska riba smanju efekat antikoalgulantne terapije na zgrušavanje krvi. Ovu hranu treba koristi redje ili antikoalgulantnu terapiju prilagoditi ovom načinu ishrane.
 

 


Važna napomena

Sve  informacije na ovom internet sajtu su isključivo edukativnog karaktera za bolesnike i njihove porodice i ne predstavljaju obrasce lečenja bolesnika.  Terapijski postupci su u nadležnosti specijalizovanih institucija i lekara, i svako nestručno i samostalno lečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Autor ne snosi odgovornost za samoinicijativno i nestručno lečenje bolesnika, kao ni za posledice neadekvatno donetih zaključaka. Molimo posetioce da sve informacije shvate relativno i pre donošenja bilo kakvog stava potrebno je konsultovati se sa svojim lekarom.



Česta pitanja

Ovde možete pronaći većinu odgovora na pitanja vezana za vašu kardiohiruršku intrevenciju. Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije molimo Vas da kontaktirate kardiohirurgija.rs. Detaljnije ...


Operativni rizik

Kardiohirurške intervencije sa sobom nose izvestan stepen rizika. Ovaj rizik zavisi od starosti, pola, funkcije srca , stanja celokupnog organizma, hitnosti  intervencije i sl.  Statističkom analizom velikog broja kardiohirurških bolesnika  odredjeni su faktori koji utiču na operativni rizik. Ovaj sistem bodovanja rizika kod operacije na srcu je poznat kao EUROSCORE.  Jednostavnim sabiranjem bodova doloazimo do procentualno izraženog rizika operativnog mortaliteta jedne kardiohirurške intervencije, detaljnije..... Možete takodje jednostavno sami izračunati operativni rizik preko euroscore kalkulatora, Ukoliko želite vise informacija posetite EUROscore web site.

EUROscore vrednost dobijena sabiranjem bodova pojedinačnih faktora predstavlja procenu rizika operativnog rizika ( mortaliteta) kardiohirurške intervencije izraženu u procentima. Vrednost euroscora od npr. 4 generalno znači da je operativni rizik za dati slučaj 4%.

Kod rizičnijih bolesnika (onih sa višim vrednostima EUROscore) ovako izračunat operativni rizik je potcenjen te ga posebnim matematičkim formulama treba izraziti kao logistic EUROscore.

Napominjemo da bolesnici koji nisu bliski za medicinskom terminologijom, ili kojima nisu dovoljno jasni način i principi bodovanja zatraže pomož od svog stručnog lica kako ne bi došlo do pogrečnih procena operativnog rizika. Upravo iz ovih razloga shvatite ovo kao relativnu procenu operativnog rizika !!!


Rečnik medicinskih izraza

Rečnik medicinskih izraza će vam olakšati razumevanje uobičajenih i najčešće korišćenih termina iz kardiovaskularne hirurgije hirurgije i kardiologije, detaljnije.