• facebook
  • twitter
  • likedin
  • Gmail

Aortokoronarni bypass


Aortokoronarni bypass je operacija na srcu kojom se premošćuje suženje koronarnih krvnih sudova – krvnih sudova koji ishranjuju srce. Za ovo premošćenje koriste se arterije ili vene uzete sa drugog mesta našeg tela gde njihovo prisustvo nije neophodno. Pomoću njih se krv iznad mesta suženja dovede do mesta ispod suženja. Tako srce dobija dovoljnu količinu kiseonika potrebnu za normalan rad.


Bypass na srcu je operacija koja bolesniku treba da obezbedi normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Bypass rešava bol kod angine pektoris, sprečava nastanak infarkta srca, a kod osoba koje su već preležale infarkt sprečava dalje pogoršanje funkcije miokarda. Zbog raširenosti koronarne bolesti to je najčešće izvodjena hirurška intervencija u svetu

.
Krvni sudovi koji se koriste za bypass se nazivaju graftovi. Postoje dve osnovne vrste graftova: venski i arterijski. Venski graftovi su zbog osobina svog zida manje kvalitetni i postavljaju se na krvne sudove srca manjeg značaja. Arterijski graftovi su dugotrajniji i obezbedjuju bolje preživljavanje.  Arterija mamarija je graft koji se najviše koristi i stavlja se na prednju medjukomorsku granu leve koronarne arterije. Ona ishranjuje prednji zid grudnog koša sa koga se skine i jednostavno prebaci na srce. To je opšte prihvaćen I gotovo obavezan način premošćavanja prednje medjukomorske grane leve koronarne arterije.

bajpas aortokoronarni bypass

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nasuprot tome, mamarijski graftovi stavljeni na prednju medjukomorsku granu su 10 godina nakon operacije nepromenjeni u 90% slučajeva. Ovo je očigledni pokazatelj od kolikog je značaja arterijska revaskularizacija miokarda.

Bypass se uglavnom izvodi na zaustavljenom srcu. Medjutim u izvesnim slučajevima moguće je uraditi bypass na srcu koje radi. Operacije na tzv. kucajućem srcu se izvode kod bolesnika kojima je potreban manji broj premošćenja ili kod rizičnijih bolesnika ukoliko je to moguće.


Bolesnik treba da zna da je broj uradjenih bypasseva relativan i da ne odgovara uvek težini bolesti. Bolesnik koji je dobio četiri bypassa nije obavezno “bolesniji” od onog koji je dobio samo jedan bypass. Stanje krvnih sudova srca, funkcija leve komore I pridružene bolesti odredjuju težinu kardiohirurškog bolesnika.


Trajanje bypassa zavisi od više faktora. Uvek treba imati u vidu da bypasem hirurg samo premosti suženje, ali ne može da zaustavu napredovanje bolesti, i novo suženje se može vremenom javiti ispod bypassa. Takodje venski bypasevi traju kraće od arterijskih Upotreba arterijskih graftova, kvalitetni primajući krvni sudovi srca, regulacija faktora rizika i zdrav način života produžavaju trajanje bypaseva na srcu. Upotreba arterije mamarije na prednju medjukomorsku granu leve koronarne arterije je neprikosnovena. Bolesnik nakon operacije mora suštinski da promeni način svog života i ishrane kako bi maksimalno produžio trajanje bypaseva.


Trajanje jednog venskog bypasa je oko 10 godina, dok arterija mamarija na prednjoj medjukomorskoj arteriji traje izuteno dugo. Ukoliko se graftovi vremenom zapuše, i bolesnik ponovo počne da oseća simptome potrebno je uraditi novu revaskularizaciju miokarda. To ne znači obavezno i novu hiruršku intervenciju, jer ukoliko je arterija mamarija prohodna moguće je samo dilatirati – balon kateterom proširiti preostala suženja. Nekad je medjutim neophodno uraditi novu intervenciju.

Treba znati ....


Nakon 10 godina od operacije bypassa skoro 2/3 venskih bypaseva je zapušeno. Nasuprot tome, mamarijski graftovi stavljeni na prednju medjukomorsku granu su 10 godina nakon operacije nepromenjeni u 90% slučajeva. Ovo je očigledni pokazatelj od kolikog je značaja arterijska revaskularizacija miokarda.

Arterijska revaskularizacija


limarima

Kompletna arterijska revaskularizacija srca omogućava bolje rane i udaljene rezultate uz znatno povećanu trajnost graftova - bypaseva

 

 


Koronarna cirkulacija

kornarnaantomija

Srce ishranju leva i desna koronarna arterija. Leva arterija ishranjuje oko 70% miokarda. Njen početni deo naziva se glavno stablo, nakon čega se deli na prednju medjukomorsku i cirkumfleksnu granu. Prednja medjukomorska grana daje krv za kontraktilno najvažnije zone srca. Desna koronarna arterija daje zadnju medjukomorsku granu, takodje veoma vačnu za kontrakcije miokarda. Prema uticaju na kontraktilnost postavljeni su i prioriteti za premošćenja kod bypassa. Suženje glavnog stabla ili suženje visoko na prednjoj medjukorskoj arteriji zahtevaju revaskularizaciju u skorijem vremenskom roku.


Koronarografija

kataterizacija

Koronarografija predstavlja suštinski dijagnostički postupak kod bolesnika sa anginom pectoris. Kroz preponsku arteriju, tankim kateterom se ulazi kroz aortu do srca. Potom se ubrizgava contrast u koronarne krvne sudove – krvne sudove koji hrane srce. Na taj način se utvrdi postojanje i značajnost suženja na krvnim sudovima srca

cornarografia

Na slici iznad strelica pokazuje veliko suženje na desnoj koronarnoj arteriji.


PRESTANITE SA PUŠENJEN
REGULIŠITE ŠEĆER U KRVI
REGULIŠITE HOLESTEROL
SMANJITE STRES
LEČITE POVIŠEM KRVNI PRITISAK
POVEĆAJTE FIZIČKU AKTIVNOST


baner