• facebook
  • twitter
  • likedin
  • Gmail

O srcu


Srce je šuplji organ koji se sastoji od dve komore i dve pretkomore. Najveći deo srca izgradjen je od srčanog mišića. On svojim kontrakcijama (grčenje i opuštanje) obezbedjuje  osnovnu funkciju srca, a to je pumpanje krvi bogate hranljivim materijama i kiseonikom do tkiva i organa.

Srce je smešteno u grudnom košu iza grudne kosti (sternuma). Povezano je sa organizmom sistemom arterija i vena. Srčani mišić svojim kontrakcijama usisava prekom vena krv u desni deo Potom se ova krv pumpa kroz pluća gde se očisti od ugljen dioksida i obogati kiseonikaom, nakon čega stiže u snažno levo srce. Ono svojom kontrakcijom ispumpava krv u sistem arterija, koji je raznosi do tkiva i organa.U toku jednog minuta ovaj proces se ponovi od 60 do 100 puta.  To su otkucaji koje možemo osetiti kao puls na našoj ruci.  Kod čoveka prosečne težine (75 kg), srce ispumpa oko 5 l krvi u minuti, dok se pri naporu količina krvi višestruko povećava. U stanju mirovanja srce izbaci krv od 60 do 100 puta.

srceanatomija

Srčane šupljine su medjusobno razdvojene srčanim zaliscima koji obezbedjuju jednosmeran tok krvi. Oni funkcionišu po principu ventila, i naizmenično se otvaraju i zatvaraju i tako sprečavaju da se krv vraća unazad  tokom srčanog ciklusa.

Postoje četiri srčana zalistka; trikuspidni - izmedju desne pretkomore i komore; plućni izmedju desne komore i plućnih krvnih sudova; mitralni - izmedju leve pretkomore i leve komore i aortni zalistak izmedju leve komore i aorte. Aorta je glavni i najveći arterijski krvni sud u telu.

 

 

 

 

Angina pectoris


Angina pectoris je bolest krvnih sudova srca. U osnovi ove bolesti leži ateroskleroza, odnosno taloženje naslaga masti i holesterola u krvnim sudovima,  što dovodi do suženja krvnog suda i slabijeg protoka krvi. Ateroskleroza koja zahvati krvne sudove koji ishranjuju srčani mišić  dovodi do njihovog suženja tako da miokard dobija nedovoljno kiseonika za svoj rad. To se manifestuje snažnim, čupajućim bolom iza grudne kosti koji se u početku bolesti javlja samo pri fizičkom naporu. Tada govorimo o stabilnoj angini pectoris. Ovaj bol je lociran sa leve strane grudnog koša i može se širiti ka levoj ruci ili ka donjoj vilici

Kod uznapredovale bolesti, suženja na krvnim sudovima srca su takva da srce ni u miru ne dobija dovoljno kiseonika za rad, tako da se anginozni bolovi javljaju i u mirovanju. To je tzv. nestabilna angina pektoris. Ukoliko ovakav bol potraje može da dovede do infarkta miokarda.

Infarkt miokarda je trajno oštećenje srčanog mišića nastalo odumiranjem mišićnog tkiva srca. Može se javiti iznenada ili u sklopu nestabilne angine pectoris. Uzrok nastanka infarkta miokarda je potpuno začepljenje jednog od krvnih sudova srca. Začepljenje uglavnom nastaje tako što se na mestu suženja nekog od krvnih sudova srca stvori  krvni ugrušak ili tromb.

Infarkt miokarda je ozbiljno stanje koje karakteriše snažan bol iza grudne kosti, praćen preznojavanjem , padom arterijskog pritiska, poremećajima srčanog ritma i sl. Kod velikih infarkta oštećenje srčanog mišića je talikog obima da dolazi do smrtnog ishoda. 

Ukoliko se preživi, infarkt miokarda ostavlja trajne posledice, koje zavise od veličine infarkta, tj. od toga koliki je deo srčanog mišića trajno oštećen. Ograničenje fizičke aktivnosti, popuštanje miokarda, oštećenje nekog od zalistka, pojava tromba u komori i ozbiljnih poremećaja ritma samo su neke od komplikacija bolesti.

Najbolji lek protiv ateroskleroze i angine pektoris je njena prevencija. Ona podrazumeva redovnu fizičku aktivnost, smanjenje stresa, regulaciju povišenog krvnog pritiska, kontrolu nivoa holesterola u krvi, regulaciju šećera u krvi kod šećerne bolesti te prestanak pušenja. Potrebno je regulisati telesnu težinu, u ishrani smanjiti unos crvenog i masnog mesa, suhomesnatih proizvoda, a povećati unos ribe (naročito morske), maslinovog ulja, voća i povrća. Pušenje je posebno štetno za krvne sudove i treba ga izbegavati. Unos alkohola u malim kličinama (čašica žestokog pića na dan ili narošito čaša crnog vinas) sprečava nastajanje aterokleroze.   

Aortni zalistak


aortnavalvula

Aortni zalistak je trolisni zalistak koji se nalazi izmedju leve komore i aorte. Tokom izbacivanja krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Pre početka faze punjenja srca, aortni zalistak se zatvori i nedozvoljava da krvi iz aorte udje u srce, tako da se levi deo srca puni isključivo iz pretkomore.

 

 

 

aostenoza

Suženje aortnog zalistka ili aortna stenoza je najčešće oboljenje ovog zalistka. Uglavnom  je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada  dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv.

 

 

 

 

aoregurg

Popuštanje aortnog zalistka ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zalistka kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Kada se javi novonastala - akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom treba posumnjati na bakterijski endokarditis - bakterijsku infekciju zalistka. To je često urgentno stanje koje zahteva momentalnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju. Novonastala - akutna aortna regurgitacija takodje može da se javi kod raslojavanja grudne aorte. Ovo je urgentno stanje koje može da prethodi pucanju grudne aorte i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

 

Mitralni zalistak


Mitralna valvula je srčani zalistak koji se nalazi izmedju leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore ka komori u fazi punjenja srca. Kada se srce prazni, tokom faze izbacivanja  – kontrakcije, mitralni zalistak se zatvori tako da se sva krv izbavuje  direktno u aortu.

Kada oboli mitralni zalistak može biti sužen i to se naziva stenoza, ili se na zatvara adekvatno u periodu izbacivanja krvi i to se naziva insuficijencija ili mitralna regurgitacija.

Mitralna stenoza – suženje je nekada bio glavni uzrok bolesti mitralnog zalistka zbog nelečenih streptokoknih infekcija grla. Danas, obzirom na široku primenu antibiotika mitralna stenoza je sve redja, i prisutna je u ekonomski nerazvijenijim sredinama.

Insuficijencija mitralnog zaliska – mitralna regurgitacija je danas najčešći oblik mitralne bolesti. Uglavnom nastaje usled prolapsa mitralnog zaliska nastalog na bazi degenerativnih procesa na mitralnoj valvuli koji dovode do izduženja i pucanja tendinoznih hordi – žilica koje kontrolišu pokrete zalsika. Kod mitralne insuficijencije, zalistak se ne zatvara u fazi izbacivanja krvi, tako da se samo deo krvi izbacije u aortu, a deo se vraća unazad u levu pretkomoru i ka plućima. Vremenom ovo dovodi do opeterećenja srca i propadanja srčanog mišića, praćenog zamorom, gušenjem i poremećajima ritma. Mitralna regurgitacija takodje može nastati i kod koronarne bolesti odnosno nakon infarkta miokarda. Infarkti donjeg zida leve komore najčešće dovode do tzv. ishemijske mitralne regurgitacije.

Težina mitralne insuficijencije kao i njena morfologija se ispituje ehokardiografskim pregledom. Mitralna regurgitacija ocenjena kao 1+ do 2 + se smatra hemodinamski beznačajnom i zahteva ehokardiografsko praćenje. Dijagnoza mitralne regurgitacije jasno odredjene kao 2+ se mora najčešće potvrditi transezofagealnim ehokardiografskim pregledom. Mitralne insuficijencije 3+ i 4+ su hemodinamski značajne i zahtevaju operativni tretman.

Mitralna insuficijencija daje simptome u trenutku kada dodje do oštećenja srčanog mišića. Zbog toga je treba na vreme prepoznati i bolesnika što pre poslati na rekonsturktivnu hirurgiju. Ako se rekonstrukcija mitralnog zaliska izvede u ranim stadijumima bolesti povećava se mogućnost rekonstrukcije, štiti se srčani mišić a bolesniku se obezbedjuje normalan život. Sistemtaski pregledi su osnova prevencije srčanih bolesti. Simptomi mitralne regurgitacije su vezani za pojavu popuštanja srca i pojavu aritmija (smanjena tolerancije na fizički napor – pojačano zamaranje, neravnomerni rad srca). Bol u grudima nije simptom koji je tipičan za popuštanje mitralnog zaliska.

Grudna aorta


Aorta je glavni i najveći krvni sud u telu. Izlazi direktno iz srca i daje grane koje hrane srce ( koronarne arterije), zatim krvne sudove za glavu i ruke, da bi se potom spustila ka stomaku i donjim ekstremitetima. Podeljena je u anatomskom smislu na uzlaznu aortu (deo koji izlazi iz srca), luk aorte (odakle potiču krvni sudovi za glavu i ruke), nakon čega prelazi u nishodnu (descedentnu) grudnu aortu koja na nivou dijafragme postaje stomačna aorta. Stomačna aorta daje grane za digestivne organe, kičmenu močdinu i završava se granama za donje ekstremitete. Kardiohirurgija se bavi bolestima grudnog dela aorte, uzlazne, luka i nishodne aorte

Aneurizma aorte je proširenje koje nastaje usled slabosti zida aorte. Neke urodjene bolesti vezivnog tkiva kao npr. Marfanov sindrom ili Ehler-Danlosov sindrom mogu biti osnova nastanka aneurizme. Medjutim aneurizma nastaje i kao posledica drugih slabosti vezivnog tkiva koje su stečene i nastaju usled starosnih degenerativnih promena, aterosklerotskih procesa i ponekad infekcija. Povišeni krvni pritisak pospešuje rast aneurizme i može dovesti do njenog pucanja – rupture.

Disekcija aorte nastaje kada nakon rascepa unutrašnjeg sloja aorte krv udje izmedju slojeva aorte dovede do raslojavanja zida aorte. Kod disekcije aorte, naročito njenog ushodnog dela (De Bakey tip I i II) postoji najveća opasnost od prskanja aorte i trenutne smrti. Zbog toga je disekcija aorte stanje koje zahteva urgentnu hiruršku intervenciju. Kod disekcije ushodnog dela aorte čak 75% bolesnika umire u roku od prvih 24 h od početka simptoma ukoliko se ne operiše.

Za razliku od aneurizme aorte čiji su simptomi najčešće nespecifični i blagi, disekcija je praćena jakim i razdirućim bolom koji se širi duž disekovane aorte, hemodinamskom nestabilnošću, gušenjem i sl.

Urodjene srčane mane kod odraslih


Urodjene srčane mane kod odraslih osoba su urodjeni defekti srčane anatomije koji nisu ometali normalan razvoj organizma do odraslog doba, tako da ranije ili nisu bili otkriveni ili još uvek nije bilo potrebe za njihovim lečenjam.

Najčešće urodjene mane koje srećemo kod odraslih su :

Atrijalni septalni defekt (ASD) – tip secundum. To je postojanje otvora izmedju leve i desne pretkomore. U većini slučajeva ovaj defekt ne daje simptomatologiju i otkriva se slučajno, kliničkim pregledom. Ukoliko je defekt veliki može opteretiti plućnu cirkulaciju.  Lečenje podrazumeva hirurško zatvaranje defekta, ili se u sali za kateterizaciju preko krvnih sudova na mesto defekta postavi neka vrsta  "kišobrana " koji zatvori defekt tako da danas operacija nije terapija prvog izbora u većini slučajeva.
Atrijalni septalni defekt (ASD) sa defektom mitralnog zalistka – tip primum. Kod ove vrste defekta komunikacija izmedju leve i desne pretkomore je postavljena niže ka zaliscima. Najčešće je praćena urodjenim zacepom prednjeg listića mitralnog zalistka i pratećom mitralnom insuficijencijom. Ova vrsta urodjene mane zahteva isključivo hirurki tretman koji podrazumeva zatvaranje defekta i rekonstrukciju mitralnog zalistka.
Ventrikularni septalni defekt - VSD. To je postojanje otvora izmedju leve i desne komore. Povećan protok kroz desno srce usled prelivanja krvi sa leve strane opterećuje plućnu cirkulaciju. Zahteva hirurški tretman u većini slučajeva, .
Ductus arteriosus persistens (PDA). To je urodjena mana kod koje postoji komunikacija odnosno, zaostali krvni sud iz fetalnog doba koji povezuje aortu sa plućnom cirkulacijom. Povećan pritisak iz aorte preko ovog krvnog suda opterećuje plućnu cirkulaciju tako da defekt treba operisati pre nastanka  plućne hipertenzija.
Ebsteinova anomalija  To je urodjena mana trikuspidnog zalistka koji razdvaja desnu pretkomoru od desne komore. Mana se sastoji od pomeranja septalnog listića trikuspidnog zalistka duboko ka komori tako da je desni deo srca veoma mali. Jedan od lističa trikuspidnog zalistka je pripojen za zid desne komore i veoma je nepokretan tako da postoji trikuspidna insuficijecnija. Ova urodjena mana se može uspešno hirurški rekonstruisati bez zamene zalistka.
Koarktacija aorte. to je urodjeno suženje dela grudne aorte neposredno iza luka aorte. Ukoliko je izraženo, suženje treba operisati.

Ovo su samo najčešće mane kod odraslih koje se mogu uspešno lečiti hirurškim ili interventnim putem. Potrebno je znati da prisustvo većine urodjenih mana kod odraslih zahteva antibiotsku prevenciju bakterijkog endokarditisa (odlazak kod zubara i sl.)Za urodjene mane kod dece treba kontaktirati isključivo pedijatrijskog kardiohirurga.

Ostalo


Tumori srca su relativno retka patologija u kardiohirurgiji.  Najčešće se srećemo sa benignim tumorima, obzirom da su maligni procesi uglavnom uznapredovali u trenutku otkrivanja i nisu operabilni.

Mixomi su najčešći benigni tumori srca. Uglavnom su locirani u levoj pretkomori. Izgledaju loptasto a za srce su spojeni peteljkom tako da se kreću tokom srčanog ciklusa. Uglavnom su asimptomatski, mada mogu uzrokovati i po život opasne simptome (gubitke svesti, embolizacije is slično). Mixomi se uspešno odstraanjuju hirurškim putem i mogućnost recidiva – ponovnog javljanja je minimalna.

Fibroelastomi su veoma mali, končasti tumori srca koji su uglavnom lokalizovani na srčanim zaliscima. Mogu biti odgovorni za embolizacije. Hirurški se odstranjuju, pri čemu se zahvaćeni zalistak ne mora menjati, već se može uspešno rekonstruisati

 


Položaj srca

srceugrudima

Koronarni krvni sudovi


kornarke Srce dobija krv putem koronarnih krvnih sudova, odnosno leve i desne koronarne arterije koje izlaze direktno iz početnog dela aorte.

Koronarografija


coro Koronarografija predstavlja suštinski dijagnostički postupak kod bolesnika sa anginom pectoris. Kroz preponsku arteriju, tankim kateterom se ulazi kroz aortu do srca. Potom se ubrizgava contrast u koronarne krvne sudove – krvne sudove koji hrane srce. Na taj način se utvrdi postojanje i značajnost suženja na krvnim sudovima srca. Na slici iznad strelica pokazuje veliko suženje na desnoj koronarnoj arteriji

Infarkt miokarda


infarkt Infarkt miokarda nastaje kada dodje do potpunog začepljenja koronarne arterije. Najčešće nastaje tako što na mestu suženja dodje do prskanja masnih naslaga i formiranja tromba koji potpuno zasutavlja protok krvi i dovodi do infarkta.

Aortna valvula


aortnavalvulaAortni zalistak se tokom kontrakcije krvi široko otvori kako bi propustio krv iz srca. U periodu opuštanja srca, on se zatvara i nedozvoljava povratak krvi nazad u levu komoru.

Prolaps mitralne valvule


mitralregurg

Mitralna insuficijencija nastaje izduženjem ili pucanjem končastih fibroznih struktura koje drže njegovu slobodnu ivicu a koje nazivamo tendinozne horde. Tokom kontrakcije srca ovakav listić vrhom prolazi u levu pretkomoru. To se naziva prolaps mitralnog zaliska.

Transezofagealna ehokardiografija


Transezofagealna ehokardiografija je ultrazvučni pregled srca koji se izvodi ultrazvučnom sondom kroz jednjak bolesnika. Ovaj pregled je često neophodan u proceni mitralne regurgitacije, naročito kod graničnih regurgitacija (2+) ili nejasnih slika dobijenih transtorakalnim – standardnim ehopregledom srca.

Disekcija aorte


disekcija

Disekcija – Klasifikacija po De Bakey. Rascep unutrašnjeg sloja aorte omogućava ulazak krvi pod pritiskom u zid aorte i njeno raslojavanje.

baner