• facebook
  • twitter
  • likedin
  • Gmail

Česta pitanja


 

1. Da li postoje lekovi koje bi trebalo da prekinem da uzimam pre dolaska na operaciju ?

Bolesnik ne bi trebalo da samoinicijativno menja prepisanu terapiju, već isključivo u dogovoru sa svojim lekarom. Generalno lekovi kao što je aspirin (aspirin, andol, cardiopirin, brufen i sl)  mogu dovesti do povećanog krvarenja tokom operacije, i treba se prestati sa njihovim uzimanjem 10 do 14 dana pre operacije. Isto važi i za lekove kao što je Plavix. Ukoliko uzimate antikoalgulantne lekove tipa Sintrom, Farin, Coumadine, Sincum i sl. obavezno konsultujte lekara pre bilo kakve promene režima  terapije.

2. Koje bih preglede trebalo da uradim pre dolaska na operaciju?

Kako bi bolesnik kroz operativni proces prošao što brže potrebno je da u bolnicu dodje  u potpunosti spreman. To podrazumeva i izvestan broj pregleda koje treba prethodno uraditi, a bolesnik treba da se raspita u svojoj kardiohirurđkoj ustanovi koje sve  preglede treba obaviti pre dolaska u bolnicu. Najčešće je potrebno uraditi EKG, rentgenski snimak grudnog koša, krvnu sliku sa leukocitarnom formulom, biohemijske analize krvi i mokraće (pregled urina i urinokultura), krvnu grupu i pregled krvi na prenosive bolesti, vreme krvarenja i vreme koalgulacije. Bris nosa i grla su nekad potrebni. Bolesnici kojima se operišu zalisci trebaju da imaju sredjen stomatološki status i da za to donesu potvrdu od svog zubara.

3. Kada bih trebalo da prestanem da pušim?

Pušenje ekstremno narušava kardiovaskularni sistem i predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i treba ga smesta prekinuti. Pušenje može zakomlikovati postoperativni oporavak i produžiti boravak u intenzivnoj nezi na mašini za disanje. Prestanite sa pušenjem momentalno !!!

4. Koje vrste fizičkih priprema treba raditi pre operacije?

Bolesnik ne treba da se fizički opterećuje pre operacije na srcu. Dve nedelje fizikalne terapije sistema za dianje bi bilo idealno za bolji postoperativni oporavak.

5. Koliko traje operacija na srcu?

Kardiohirurške operacije su jedne od najsloženijih hirurških intervencija. Trajanje operacije zavisi od složenosti nalaza, ali i od drgugih nemedicinskih faktora kao što je priprema sale, izmena bolesnika i sl. Zbog svega je teško predvideti trajanje operacije. prosečno vreme potrebno za bypass na srcu je izmedju 4 i 5 sati.

6. Kada ću se probuditi nakon operacije?

Bolesnici bi trebalo da se probude nekoliko sati nakon operacije, medjutim većina bolesnika će biti u potpunosti budna i sposobna da samostalno diše sledećeg jutra.

7. Koliko ću borviti u intenzivnoj nezi?

Boravak u intenzivnoj nezi traje od 24 do 48h. Kod kompleksnijih slučajeva boravak u intenzivnoj nezi biva produšen do potpune stabilizacije zdravstvenog stanja.

8. Koliko ću boraviti u bolnici nakon operacije?

Bolesnik obično ide kući 7 do 10-ti nakon operacije na srcu.

9. Kada smem da se kupam posle operacije?

Kupanje se preporučuje nakon skidanja konaca, znači 10 do 14 dan nakon intervencije.

10. Zašto moram da spavam isključivo na ledjima posle operacije?

Da bi se pristupilo srcu potrebno je iseći grudnu kost, a da bo ona zarasla potrebno je šest nedelja. Za to vreme bez obzira na čelične žice koje je učvršćuju treba izbegavati spavanje na strani.

11. Kakvom fizičkom aktivnosti mogu da se bavim nakon izlaska iz bolnice?

Prvih mesec dana nakon intervencije preporučuje se fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima. Bolesnik treba da se ponaša u skladu sa vojim mogućnostima, ali nikako ne treba da ispituje svoju snagu i da se opterećuje. Sa oporavkom organizma fizička snaga će se sama vratiti.

12. Zašto mi otiče noga sa koje mi je skinuta vena?

Kada se sa noge skine vena za bypass, oticanje venske krvi iz te noge je otežano te ona može oticati dok se ne uspostavi sporedna cirkulacija. Potrebno je nositi elastične zavoje ili elastične čarape u tom periodu.

13. Zašto mi otiču noge iako mi nisu skidane vene?

Najčešći tazlog za ovo je višak tečnosti u organizmu nakon operacije na srcu. Potrebno je da se javite svom lekaru kako bi vam prepisao lek za izbacivanje tečnosti.

14. Kada bih mogao da nastavim seksualnu aktivnost nakon operacije?

Seksualnu aktivnost treba nastaviti nekih mesec i po do dva nakon intervencije na srcu.

15. Kada bih mogao da počnem da vozim nakon operacije na srcu?

Upravljanje voziolom se ne preporučuje do potpune stabilizacije zdravstvenog stanja i zarastanja grudne kosti, a to je ne pre od 6 do 8 nedelja nakon intervencije.

16. Operisao sam srce, hteo bih u invalidsku penziju šta da radim?

Srce se ne operiše da bi bolesnici išli u penziju već da bo normalno živeli i radili. Većina bolesnika posle operacije na srcu može da nastavi sa poslom ubrzo nakon operacije. Tek ukoliko postoji ozbiljno oštećenje funkcije srca ili zdravstvenog stanja nakon intervencije treba rezmatrati ovu mogućnost. 

17. Kada se okrećem u krevetu osećam da mi se nešto  pomeri na mestu grudne rane?

Verovatno je grudna kost nestabilna. Javite se svom kardiohirurgu.

18. Imam povišenu temperaturu. Iz grudne rane mi nešto curi?

Povičena temperatura, crvena rana i sekrecija iz rane mogu biti znak infekcije. Kod svake sumnje na infekciju rane treba se odmah javiti u nadležnu kardiohirurku ustanovu.

19. Operisao sam srce pre dve nedelje, slabo se osećam?

Različiti bolesnici različito podnose operaciju na srcu. To zavisi od starosti, celokupnog zdravstvenog stanja i težine operacije. Slabost nakon operacije je najčešće pitanje sporijeg oporavka. Ukoliko ne osećate napredak ili vaše stanje počne da se pogoršava obavezno se javite lekaru.

20. Po dolasku kući imam temperaturu?

Temperatura neposredno nakon operacije nije neuobičajena stvar. Medjutim bolesnici odlaze iz bolnice tek kada imaju normalnu temperaturu. Ukoliko vam se kod kuće javi povišena temperatura budite obazrivi. Ukoliko potraje nekoliko dana, ili ukoliko je veoma visoka i praćena groznocom javite se nadlešnoj kardiohirurškoj ustanovi.    

21. Nakon operacije na srcu sam promukao, zašto?

Promuklost nakon operacije nasrcu je posledica prisustva jedne cevi koja je omogućavala nesmetano disanje dok ste bili u anesteziji. Trebalo bi spontano da prodje. Ukoliko ne prodje za dve nedelje javite se lekaru.

22. Pri mokrenju nakon operacije imam osećaj pečenja?

Verovatno se radi ili o iritaciji mokraćnih puteva nakon prisustva katetera ili je u pitanju infekcija. Potrebno je da se javite se lekaru.

23. Srce mi ubrzano i nepravilno lupa, nizak mi je pritisak loše se osećam?

Ovo mogu biti znaci ozbiljnijih poremećaja ritma ili popuštanja miokarda. Javite se lekaru

24. Šta su ti minimalno-invazivne kardiohirurške procedure?

Minimalno invazivna kardiohirurgija podrazumeva intervencije sa manjom operativnom traumom – manjim rezom.

25. Šta se sve u kardiohirurgiji može operisati minimalno-invazivnim metodama?

Mogu se operisati izolovane bolesti srčanih zalistaka i bajpasevi.

26. Šta je to mini-sternotomija?

Mini-sternotomija ili J-sternotomija je pristup srcu uz samo delimično presecanje grudne kosti. Ostaje samo manji rez po sredini grudne kosti. Na ovaj način može se pristupiti srčanim zaliscima.

25. Šta su endoskopske operacije srca?

Endoskopske operacije srca  spadaju u minimalno invazivne kardiohirurške procedure kod koji se srce operiše po pincipima endskopske hirurgije ali je zbog ugradnje prstena ili zalistka potrebno napraviti mali rez u naboru ispod desne dojke. Zbog ovoga se ove procedure nazivaju “port-access” hirurgijom ili operacijama kroz “ključaonicu”.

26. Koje su prednosti endoskopskih – “port-access” operacija na srcu?

To su intervencije kod kojih je trauma znatno smanjenja uz istovremeno značajan estetski efekat. Sama intervencija na srcu pri tome mora biti uradjena na isti način kao i pri normalnom rezu. Ovi bolesnici imaju manji postoperativni bol, brži oporavak, ranije se vraćaju svakodnevnim aktivnostima, mogu spavati na strani.

27. Šta se sve na srcu može operisati endosopskim putem?

Ovim putem sa uglavnom operiše, rekonstruiše ili menja mitralni zalsitak. Mogu se raditi i manje urodjene mane kao i intervencije na trikuspidnom zalistku. Za uspeh intervencije bolesnik mora biti pravilno odabran i stimulisan.

 

 

 

 

 

 

 


Važna napomena

Sve  informacije na ovom internet sajtu su isključivo edukativnog karaktera za bolesnike i njihove porodice i ne predstavljaju obrasce lečenja bolesnika.  Terapijski postupci su u nadležnosti specijalizovanih institucija i lekara, i svako nestručno i samostalno lečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Autor ne snosi odgovornost za samoinicijativno i nestručno lečenje bolesnika, kao ni za posledice neadekvatno donetih zaključaka. Molimo posetioce da sve informacije shvate relativno i pre donošenja bilo kakvog stava potrebno je konsultovati se sa svojim lekarom.



Česta pitanja

Ovde možete pronaći većinu odgovora na pitanja vezana za vašu kardiohiruršku intrevenciju. Ukoliko su vam potrebne dodatne informacije molimo Vas da kontaktirate kardiohirurgija.rs. Detaljnije ...


Operativni rizik

Kardiohirurške intervencije sa sobom nose izvestan stepen rizika. Ovaj rizik zavisi od starosti, pola, funkcije srca , stanja celokupnog organizma, hitnosti  intervencije i sl.  Statističkom analizom velikog broja kardiohirurških bolesnika  odredjeni su faktori koji utiču na operativni rizik. Ovaj sistem bodovanja rizika kod operacije na srcu je poznat kao EUROSCORE.  Jednostavnim sabiranjem bodova dolazimo do procentualno izraženog rizika operativnog mortaliteta jedne kardiohirurške intervencije, detaljnije..... Možete takodje jednostavno sami izračunati operativni rizik preko euroscore kalkulatora, Ukoliko želite vise informacija posetite EUROscore web site.

EUROscore vrednost dobijena sabiranjem bodova pojedinačnih faktora predstavlja procenu rizika operativnog rizika ( mortaliteta) kardiohirurške intervencije izraženu u procentima. Vrednost euroscora od npr. 4 generalno znači da je operativni rizik za dati slučaj 4%.

Kod rizičnijih bolesnika (onih sa višim vrednostima EUROscore) ovako izračunat operativni rizik je potcenjen te ga posebnim matematičkim formulama treba izraziti kao logistic EUROscore.

Napominjemo da bolesnici koji nisu bliski za medicinskom terminologijom, ili kojima nisu dovoljno jasni način i principi bodovanja zatraže pomož od stručnog lica kako ne bi došlo do pogrešnih procena operativnog rizika. Upravo iz ovih razloga shvatite ovo kao relativnu procenu operativnog rizika !!!


Rečnik medicinskih izraza

Rečnik medicinskih izraza će vam olakšati razumevanje uobičajenih i najčešće korišćenih termina iz kardiovaskularne hirurgije hirurgije i kardiologije, detaljnije.

baner2