• facebook
  • twitter
  • likedin
  • Gmail

Operacija aortnog zaliska


Aortni zalistak je trolisni zalistak koji se nalazi izmedju leve komore i aorte. Tokom izbacivanja krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Pre početka faze punjenja srca, aortni zalistak se zatvori i nedozvoljava da krvi iz aorte udje u srce, tako da se levi deo srca puni isključivo iz pretkomore.

aortna valvula položajaortna valvula funkcija

Aortna stenoza


Suženje aortnog zaliska ili aortna stenoza je najčešće oboljenje ovog zalistka. Uglavnom  je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada  dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv. Ovo dovodi do opetrećenja srca. Da bi srce moglo da pumpa istu količinu krvi, ali kroz sada sužen otvor srčani zidovi postaju deblji. To omogućava da bolesnici sa aortnom stenozom dugo vreme budu bez simptoma. Medjutim srce polako popušta i kada dodje do pojave simptoma kod aortne stenoze srce je već ozbilno oštećeno. Prisustvo šuma na srcu i postojanje sledećih simptoma ukazuje da se najverovatnije radi o aortnoj stenozi:

1. Sinkope -  iznenadni gubici svesti
2. Anginozni bol - bol kao kod angine pectoris
3. Popuštanje srca (lako zamaranje, gušenje u ležećem položaju)

Kada se ovi simptomi pojave, smrt u oko 50% slučajeva nastupa za oko 2 do 3 godine, a kod simptoma popuštanja srca čak i za kraće vreme. Od izuzetnog je značaja da se aortna stenoza na vreme prepozna i leči. Time se smanjuje operativni rizik i povećava kvalitet života nakon operacije. Hirurško lečenje je jedini oblik lečenja.

Aortna insuficijencija - regurgitacija


Popuštanje aortnog zalistka ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zalistka kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Ovo vremenom dovodi do proširenja i popuštanja srca. Aortna regurgitacija se bolje toleriše od aortne stenoze, ali je treba operisati pre nego dodje do oštećenja funkcije srca. Hirurško lečenje je definitivni tretman. Pored zamene zalistka, u odredjenom broju slučajeva je moguće popraviti oboleli aortni zalistak kod aortne regurgitacije.

Kada se javi novonastala - akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom treba posumnjati na bakterijski endokarditis - bakterijsku infekciju zalistka. To je često urgentno stanje koje zahteva momentalnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju. Novonastala - akutna aortna regurgitacija takodje može da se javi kod raslojavanja grudne aorte. Ovo je urgentno stanje koje može da prethodi pucanju grudne aorte i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

Zamena aortnog zaliska


Kao što je već rečeno hirurški tretman je jedina terapijska mogućnost kod bolesti aortnog zalistka. Lekovi mogu samo ublažiti simptome, ali ne mogu da zaustave propadanje srca. Hirurška terapija podrazumeva zamenu ili popravku zalistka. Zamena aortnog zalistka se može vršiti mehaničkim ili biološkim protezama. To je najčešći način hirurškog lečenja. Prednost mehaničkih proteza je dugotrajnost, dok je ozbilni nedostatak neophodnost uzimanja antikoalgulantne terapije, koja sa sobom nosi značajne neželjene efekte. Za razliku od mehaničkih zalistaka, biološki zalisci imaju manju trajnost ali bolesnik ne mora da uzima antikoalgulantnu terapiju.

Najrazumnija i najefikasnija terapijska opcija kod bolesti aortnog zalistka je njegova rekonstrukcija. Nažalost ona je retko moguća kod aortne stenoze, i najčešće se primenjuje kod aortne regurgitacije. To je idealan terapijski pristup.

Visoko rizični bolesici sa obolelim aortnim zalistkom često imaju neprihvatljiv operativni rizik. Terapijska opcija za ove bolesnike je interventna procedura ugradnje aortnog zalistka. To je ugradnja zalistka putem posebnog sistema žica i katetera koja uglavnom ne zahteva veću hiruršku intervenciju, TAVI procedura. Mana ove procedure je visoka smrtnost i visok nivo komplikacija. U našoj zemlji ova procedura se još uvek ne primenjuje.  

TAVI procedura


tavitavi2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

TAVI (Transcatheter Aortic Valve implantation) je interventna procedura kod koje se najpre uradi balon dilatacija aortnog zalistka, a potom se na isto mesto ugradi biološki zalistak. Cela procedura se izvodi najčešće pristupom kroz preponske arterije, tako da nema hirurškog reza. Procedura je pogodna za visokorizične bolesnika jer sa sobom još uvek nozi značajnan morbiditet i mortalitet za uobičajenog bolesnika sa aortnom manom. cena jedne ovakve procedure u inostranstvu se kreće oko 25 000 evra.

 


Aortna stenoza

aortna stenoza

Kod aortne stenoze dolazi do suženja aortnog zalistka tako da se krv otežano izbacuje iz srca.


Aortna insuficijencija

aortna regurgitacija insuficijencija

Kod aortne insuficijencije dolazi do popuštanja zalistka tako da se on ne zatvara, što dovodi do vraćanja krvi unazad i opterećenja leve komore. Insuficijencija aortnog zalistka se lakše podbnosi od stenoze, što ne znači da srce u medjuvremenu ne propada.


Mehanički ili biološki veštački zalistak ?

Bolesnik preko 65 godina starosti, zbog povećane verovatnoće nastanka komplikacija antikoalgulantne terapije bi trebalo da dobije biološku protezu. Bolesnik treba dainsistira na ugradnji novijih modela bioloških proteza treće generacije, koje imaju povećanu trajnost.


Osobe mladje od 65 godina bi generalno trebalo da dobiju mehaničku valvulu, zato što bilološka valvula kod njih brže propada. Medjutim ukoliko zbog prirode posla postoji rizik od krvarenja, ili se naprimer radi o ženskoj osobi koja bi želela da radja, razumna opcija je i ugradnja biološkog zalistka uz obavezno informisanje bolesnika da će mu posle izvesnog vremena slediti nova operacija zamene zalistka. Poremećaj metabolizma kalcijuma, ili popuštanje bubrega su neka od stanja koja ne dozvoljavaju primenu biloškog zalistka. 

kardiohirurgija banner