• facebook
  • twitter
  • likedin
  • Gmail

Zamena mitralnog zalistka


 

Mitralna valvula je srčani zalistak koji se nalazi izmedju leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića i omogućava protok krvi iz pretkomore ka komori u fazi punjenja srca. Kada se srce prazni, tokom faze izbacivanja krvi – kontrakcija mitralni zalistak se zatvori tako da sva krv ide direktno u aortu, odnosno tkiva i organe.


Kada oboli mitralni zalistak može biti sužen i to se naziva stenoza, ili se na zatvara adekvatno u periodu izbacivanja krvi i to se naziva insuficijencija ili mitralna regurgitacija.


Mitralna stenoza – suženje je nekada bio glavni uzrok bolesti mitralnog zalistka zbog reumatske bolesti. Danas, obzirom na široku primenu antibiotika mitralna stenoza je sve redja.


Dominantni uzrok mitralne bolesti danas je insuficijencija odnosno mitralna regurgitacija. Kod insuficijencije, mitralni zalistak se ne zatvara u fazi izbacivanja krvi, tako da se deo samo deo krvi izbacije u aortu, a deo se vraća unazad u levu pretkomoru i ka plućima. Vremenom ovo dovodi do propadanja srčanog mišića, njegovog popuštanja praćenog zamorom, gušenjem i poremećajima ritma. Glavni uzrok mitralne regurgitacije je degenerativna bolest tkiva zalistka kod koje se zbog slabosti tkiva zalistka, niti koje drže zalistak u pravilnom položaju (tendinozne horde), izdužuju. Mitralna regurgitacija takodje može nastati i kod koronarne bolesti i infarkta miokarda.


Zahvaljujući svojoj anatomiji i velikoj količini tkiva koju poseduje, bolesti mitralnog zalistka se danas uglavnom rekonstruišu – popravljaju. Ovom intervencijom bolesnik zadržava tkivo svog zalistka tako da nema ugradnje stranog materijala i primene antikoalgulantne terapije. Veći kardiohirurški centri u svetu su sposobni da rekonstruišu od 90 do 98% degenerativnih mitralnih mana. Kod mitralnih stenoza i mitralne mane nastale infarktom miokarda procenat mogućnosti rekonstruktivnog lečenja je manji, sa slabijim dugoročnim rezultatima.


U svakom sličaju prednosti mitralne rekonstrukcije  u odnosu na zamenu mitralnog zalistka su višestruke i kada god je moguće ovaj zalistak treba popraviti.
Ukoliko rekonstrukcija nije izvodljiva terapijski izbor je zamena zalistka. To je opcija kojom bolesnik dobija veštački zalistak. Mehanički zalisci su se pokazali boljim terapijskim izborom. Biološki zalisci imaju slabiju trajnost na ovoj poziciji i ugradjuju se bolesnicima starijim od 70 godina.

Prva mehanička valvula


Prva mehanička valvula na srcu je ugradjena 21 septembra 1960 godine. Nju je ugradio američki hirurg Albert Starr. Ovaj prvi zalistak je bio konstruisan po principu lopte u kavezu i konstruisan je zajedno sa istraživačem Lowelom Edwardsom.  Star-Edwardsova proteza je godinama uspešno ugradjivana sve dok je nisu zamenile hemodinasmki superiorne dvolisne proteze. Smatra se da je ugradjeno preko 300 000 ovakvih zalistaka.

albertstar

 

 

 

 


Anatomija i funkcija

mitralna

Mitralni zalistak se nalazi izmedju leve pretkomore i leve komore. Ima dva listića, prednji i zadnji koji se zatvaraju u fazi kontrakcije srca


mitralprolapse

Kod insuficijencije mitralni zalistak se na zatvara adekvatbo tako da dolazi do vraćanja krvi u levu pretkomoru.


zmz

Mitralna zamena se najčešće izvodi mehaničkom protezom. Upotreba biološke je nešto redja na ovoj poziciji