Dr Sandra Radak, IKVB „DEDINJE“ Beograd
Moždani udar je jedan od najčešćih uzroka smrtnosti u Srbiji. U oko 40 % sličajeva za nastanak šloga odgovrona je bolest karotidnih arterija. Color dopler krvnih sudova vrata je dijagnostička metoda kojom se rano može otkriri karotidna bolest i prevenirati šlog.
Sadržaj (iz sadržaja sve slike staviti zasebno u folder gde je dokument za blog, ispod slike naglasiti naziv slike):
Cerebrovaskularni insult (ishemijski šlog, moždani udar) je jedan od najčešćih uzroka smrtnosti. Svake godine u Srbiji preko 25000 ljudi dobije šlog. Statistika je porazna i u razvijenim zemljama gde gotovo svakog minuta jedna osoba oboli, a svaka 3 minuta jedna osoba umre od posledica moždanog udara. Kao što postoji infarkt srca, tako postoji i infarkt mozga ili ishemijski šlog. Uzroci ishemijskog šloga su redje bolesti srca i opstrukcija malih krvnih sudova u mozgu, a najčešće, u 20-40% slučajeva uzrok šloga je karotidna bolest.
Karotidne arterije su glavne arterije vrata, one hrane veći deo mozga koji je zadužen za razmišljanje, govor, senzorne i motorne funkcije. Karotidnu bolest odlikuje prisustvo suženja ili zapušenja karotidnih arterija koja su najčešće uzrokovana aterosklerozom. Ta suženja se razvijaju godinama, plakovi rastu i otežavaju dotok krvi u mozak. Za razliku od drugih organa, mozak se vrlo teško ili nikako ne oporavi od infarkta. To je veoma teška bolest i za bolesnika i za njegovu porodicu.
Simptomi karotidne bolesti. Karotidna bolest može biti i bez simptoma, ali je nažalost, često prva manifestacija težak šlog. Ipak neki simptomi mogu da upozore na prisustvo karotidne bolesti i to su: nesvestice, vrtoglavice, prolazni gubitak vida na jednom oku, otežan govor, slabost ruke, noge, glavobolja, zaboravnost.
Dijagnoza karotidne bolesti se postavlja ultrazvučnim pregledom, Color Doplerom krvnih sudova vrata i CT angiografijom.
Ultrazvuk je bezbolna, konforna i precizna dijagnostička metoda.
Pregled kratko traje, 20-30 minuta, nije potrebna nikakva priprema i za kratko vreme se dobija kompletan uvid u stanje karotidnih arterija. Pregled karotidnih arterija se preporučuje i pre kardiohirurških intervencija, jer je poznato da oko 20% bolesnika koji su za hirurški revaskularizaciju miokarda ima i značajno suženje karotidnih arterija.
Lečenje karotidne bolesti. Ukoliko suženja karotidnih arterija nisu velika ( ispod 50%) savetuju se ultrazvučne kontrole na 6 meseci do godinu dana i lečenje faktora rizika. Suženja veća od 70%, zahtevaju pregled vaskularnog hirurga.
Lečenje značajne karotidne bolesti (suženje veće od 70%)
- Karotidna endarterektomija
- Karotidni stent
- Lekovi
- Promena životnog stila
Ranim otkrivanjem i lečenjem karotidne bolesti i lečenjem faktora rizika se može usporiti napredovanje bolesti, sprečiti šlog i vaskularna demencija.
Karotidna bolest je podmukla jer se simptomi ne moraju javiti čak ni kod veoma velikih suženja karotidnih arterija. Upravo zbog toga neophodno je da se rade redovni preventivni ultrazvučni pregledi.
Kolor Dopler karotidnih arterija- kada se obratiti lekaru?
- Posle 50. god.
- CVI (šlog)
- TIA (tranzitorni ishemijski atak)
- AF (amaurosis fugax)
- Nesvestice, vrtoglavice
- Pacijenti sa faktorima rizika (hipertenzija, dijabetes, holesterol, pušači…)
- Nasledni faktor
- Koronarna bolest
- Postoperativno praćenje
- Pre velikih operacija…
Kako usporiti progresiju karotidne bolesti-preporuke za promenu životnog stila
- Ozbiljna kontrola hipertenzije
- Lečenje šećerne bolesti
- Prekid pušenja
- Kontrola hiperlipidemije
- Zdrava i umerena ishrana
- Fizička aktivnost, najmanje 30 min. dnevno
- Kontrola telesne težine
- Unositi bar 1.5l vode
- Ograničiti unos alkohola
- Izbegavati gazirana pića,”brzu hranu”
- Redovne ultrazvučne kontrole