Česta Pitanja

Bolesnik ne bi trebalo da samoinicijativno menja prepisanu terapiju, već isključivo u dogovoru sa svojim lekarom. Generalno lekovi kao što je aspirin (aspirin, andol, cardiopirin, i sl.)  mogu dovesti do povećanog krvarenja tokom operacije, i treba se prestati sa njihovim uzimanjem 7 dana pre operacije. Isto važi i za lekove kao što je Plavix. Ukoliko uzimate antikoalgulantne lekove tipa Sintrom, Farin, Coumadine, Sincum i sl. obavezno konsultujte lekara pre bilo kakve promene režima  terapije, a prestanak njihovog uzimanja pre operacije treba da bude u skladu sa protokolom ustanove gde se operišete.

Kako bi bolesnik kroz operativni proces prošao što brže potrebno je da u bolnicu dodje  u potpunosti spreman. To podrazumeva i izvestan broj pregleda koje treba prethodno uraditi, a bolesnik treba da se raspita u svojoj kardiohirurđkoj ustanovi koje sve  preglede treba obaviti pre dolaska u bolnicu. Najčešće je potrebno uraditi EKG, rentgenski snimak grudnog koša, krvnu sliku sa leukocitarnom formulom, biohemijske analize krvi i mokraće (pregled urina i urinokultura), krvnu grupu i pregled krvi na prenosive bolesti, vreme krvarenja i vreme koalgulacije. Bris nosa i grla su nekad potrebni. Bolesnici kojima se operišu zalisci trebaju da imaju sredjen stomatološki status i da za to donesu potvrdu od svog zubara. Kada govorimo o stanju zuba to se prevashodno odnosi na zapaljenske procese na korenu zuba.

Pušenje ekstremno narušava kardiovaskularni sistem i predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova i treba ga smesta prekinuti. Pušenje može zakomlikovati postoperativni oporavak i produžiti boravak u intenzivnoj nezi na mašini za disanje. Prestanite sa pušenjem momentalno !!!.

Bolesnik ne treba da se fizički opterećuje pre operacije na srcu. Dve nedelje fizikalne terapije sistema za dianje bi bilo idealno za bolji postoperativni oporavak.

Kardiohirurške operacije su jedne od najsloženijih hirurških intervencija. Trajanje operacije zavisi od složenosti nalaza, ali i od drgugih nemedicinskih faktora kao što je priprema sale, izmena bolesnika i sl. Zbog svega je teško predvideti trajanje operacije. Prosečno vreme potrebno za bypass na srcu je izmedju 4 i 5 sati.

Bolesnici bi trebalo da se probude nekoliko sati nakon operacije, medjutim većina bolesnika će biti u potpunosti budna i sposobna da samostalno diše sledećeg jutra.

Boravak u intenzivnoj nezi traje od 24 do 48h. Kod kompleksnijih slučajeva boravak u intenzivnoj nezi biva produšen do potpune stabilizacije zdravstvenog stanja.

Bolesnik obično ide kući 7 do 10-ti nakon operacije na srcu.Endoskopski operisani bolesnici se otpuštaju do 5-og dana nakon operacije.

Kupanje se preporučuje nakon skidanja konaca, znači 10 do 14 dan nakon intervencije.

Da bi se pristupilo srcu potrebno je iseći grudnu kost, a da bo ona zarasla potrebno je šest nedelja. Za to vreme bez obzira na čelične žice koje je učvršćuju treba izbegavati spavanje na strani. Bolesnic operisani endoskopskim putem zbog položaja reza nemaju ograničenje spavanja na strani.

Prvih mesec dana nakon intervencije preporučuje se fizička aktivnost u skladu sa mogućnostima. Bolesnik treba da se ponaša u skladu sa vojim mogućnostima, ali nikako ne treba da ispituje svoju snagu i da se opterećuje. Sa oporavkom organizma fizička snaga će se sama vratiti.

Kada se sa noge skine vena za bypass, oticanje venske krvi iz te noge je otežano te ona može oticati dok se ne uspostavi sporedna cirkulacija. Potrebno je nositi elastične zavoje ili elastične čarape u tom periodu.

Najčešći tazlog za ovo je višak tečnosti u organizmu nakon operacije na srcu. Potrebno je da se javite svom lekaru kako bi vam prepisao lek za izbacivanje tečnosti.

Seksualnu aktivnost treba nastaviti nekih mesec i po do dva nakon intervencije na srcu.

Za upravljanje vozilom najpre je neophodno da se bolesnik dobo oseća i da je stabilnih vitalnih parametara. Upravljanje voziolom se ne preporučuje do potpune stabilizacije zdravstvenog stanja i zarastanja grudne kosti, a to je ne pre od 6 do 8 nedelja nakon intervencije.

Endoskopski operisani bolesnici, kada je u piotanju stabilnos grudnog koša nemaju ograničenja u započinjanju vožnje nakon operacije.

Srce se ne operiše da bi bolesnici išli u penziju već da bi normalno živeli i radili ukoliko je to moguće. Većina bolesnika posle operacije na srcu može da nastavi sa poslom ubrzo nakon operacije. Tek ukoliko postoji ozbiljno oštećenje funkcije srca ili zdravstvenog stanja nakon intervencije treba rezmatrati ovu mogućnost.

Ne. Odlazak u invalidsku penziju je pitanje celokupnog zdravstvenog stanja  bolesnika i jedino nadležna komisija može doneti ovakvo rešenje. Bolesnik prezentuje svoju dokumentaciju ovoj komisiji, a otpusno pismo nakon operacije je document koji treba izmedju ostalog priložiti.

Verovatno je grudna kost nestabilna. Javite se svom kardiohirurgu.

Povičena temperatura, crvena rana i sekrecija iz rane mogu biti znak infekcije. Kod svake sumnje na infekciju rane treba se odmah javiti u nadležnu kardiohirurku ustanovu.

Različiti bolesnici različito podnose operaciju na srcu. To zavisi od starosti, celokupnog zdravstvenog stanja i težine operacije. Slabost nakon operacije je najčešće pitanje sporijeg oporavka. Ukoliko ne osećate napredak ili vaše stanje počne da se pogoršava obavezno se javite lekaru.

Temperatura neposredno nakon operacije nije neuobičajena stvar. Medjutim bolesnici odlaze iz bolnice tek kada imaju normalnu temperaturu. Ukoliko vam se kod kuće javi povišena temperatura budite obazrivi. Ukoliko potraje nekoliko dana, ili ukoliko je veoma visoka i praćena groznocom javite se nadlešnoj kardiohirurškoj ustanovi.

Promuklost nakon operacije nasrcu je posledica prisustva jedne cevi koja je omogućavala nesmetano disanje dok ste bili u anesteziji. Trebalo bi spontano da prodje. Ukoliko ne prodje za dve nedelje javite se lekaru.

Verovatno se radi ili o iritaciji mokraćnih puteva nakon prisustva katetera ili je u pitanju infekcija. Potrebno je da se javite se lekaru.

Ovo mogu biti znaci ozbiljnijih poremećaja ritma ili popuštanja miokarda. Javite se lekaru

Minimalno invazivna kardiohirurgija podrazumeva intervencije sa manjom operativnom traumom – manjim rezom.

Mogu se operisati izolovane bolesti srčanih zalistaka i bajpasevi.

Mini-sternotomija ili J-sternotomija je pristup srcu uz samo delimično presecanje grudne kosti. Ostaje samo manji rez po sredini grudne kosti. Na ovaj način može se pristupiti srčanim zaliscima.

Endoskopske operacije srca  spadaju u minimalno invazivne kardiohirurške procedure kod koji se srce operiše po pincipima endskopske hirurgije ali je zbog ugradnje prstena ili zalistka potrebno napraviti mali rez u naboru ispod desne dojke. Zbog ovoga se ove procedure nazivaju “port-access” hirurgijom ili operacijama kroz “ključaonicu”.

To su intervencije kod kojih je trauma znatno smanjenja uz istovremeno značajan estetski efekat. Sama intervencija na srcu pri tome mora biti uradjena na isti način kao i pri normalnom rezu. Ovi bolesnici imaju manji postoperativni bol, brži oporavak, ranije se vraćaju svakodnevnim aktivnostima, mogu spavati na strani.

Ovim putem sa uglavnom operiše, rekonstruiše ili menja mitralni zalsitak. Mogu se raditi i manje urodjene srčane mane, neki tumori srca kao i intervencije na trikuspidnom zalistku. Za uspeh intervencije bolesnik mora biti pravilno odabran i stimulisan.

Procena zdravstvenog stanja bolesnika za zakazanu hiruršku intervenciju je odgovornost anesteziološkog i kardiološkog tima institucije gde će se procedura izvesti i jedino oni mogu proceniti vase zdravstveno stanje za predvidjenu operaciju.

To je kolokvijalni naziv za MSCT (skenerski ) pregled koronarnih krvnih sudova na srcu.