Aortni zalistak je trolisni zalistak koji se nalazi izmedju leve komore i aorte. Tokom izbacivanja krvi iz srca on se otvara i propušta krv u aortu ka telesnim organima. Pre početka faze punjenja srca, aortni zalistak se zatvori i nedozvoljava da krvi iz aorte udje u srce, tako da se levi deo srca puni isključivo iz pretkomore.
AORTNA STENOZA
Suženje aortnog zaliska ili aortna stenoza je najčešće oboljenje ovog zalistka. Uglavnom je degenerativne prirode i javlja se sa godinama, kada dolazi do smanjenja otvora aortnog zalistka kroz koji srce izbacuje krv što dovodi do opetrećenja srca. Da bi srce moglo da pumpa istu količinu krvi, ali kroz sada sužen otvor srčani zidovi postaju deblji. To omogućava da bolesnici sa aortnom stenozom dugo vreme budu bez simptoma. Medjutim srce polako popušta i kada dodje do pojave simptoma kod aortne stenoze srčana funkcija je već oštećeno. Prisustvo šuma na srcu i postojanje sledećih simptoma ukazuje da se najverovatnije radi o aortnoj stenozi:
Sinkope – iznenadni gubici svesti
Anginozni bol – bol kao kod angine pectoris
Popuštanje srca (lako zamaranje, gušenje u ležećem položaju)
Pojava ovih simptoma kod bolesnika sa aortnom stenozom ukazuje da bolest ulazi u svoju završnu fazu i da je moguće očekivati letalni ishod u narednih 4 do 5 godina. Postojanje znakova popištanja srca je prognostički najmanje povoljno i ovakvi bolesnici retko prežive više od dve godine nakon pojave tegoba. Od izuzetnog je značaja da se aortna stenoza na vreme prepozna i leči. Time se smanjuje operativni rizik i povećava kvalitet života nakon operacije. Hirurško lečenje je jedini oblik lečenja.
AORTNA REGURGITACIJA – INSUFICIJENCIJA
Popuštanje aortnog zalistka ili aortna regurgitacija je bolest aortnog zalistka kod koje oboleli aortni zalistak ne može da se zatvori tako da se krv iz aorte vraća u srce i opterećuje ga. Ovo vremenom dovodi do proširenja i popuštanja srca. Aortna insuficijencije se javlja izolovano ili udruženo sa proširenjem ili aneurizmom ushodnog dela aorte. Aortna regurgitacija se bolje toleriše od aortne stenoze, ali je treba operisati pre nego dodje do oštećenja funkcije srca. Hirurško lečenje je definitivni tretman. Pored zamene zalistka, moguće je uraditi i reparaciju – poravku obolelog zalistka kod aortne regurgitacije čime bolesnik dobija svoj funkcionalni zalistak bez ugradnje veštačkog materijala.
Novonastala – akutna aortna regurgitacija praćena visokom temperaturom i groznicom ukazuje na mogućnost infekcije zalsitka – bakterijski endocarditis. To je često urgentno stanje koje zahteva hitnu hospitalizaciju, primenu snažnih antibiotika i hiruršku intervenciju. Novonastala – akutna aortna regurgitacija koja nije praćena tenperaturom i znacima infekcije već snažnim razdirućim bolom u sredogrudju sa visokom verovatnoćom ukazuje na raslojavanje – akutnu disekciju grudne aorte. Ovo je urgentno stanje koje može da prethodi pucanju grudne aorte i zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
ZAMENA AORTNOG ZALISTKA
Bolesti zalistaka su generalno mehanički problem i hirurški tretman je jedina terapijska mogućnost njihovog lečenja. Lekovi mogu samo ublažiti simptome, ali ne mogu da zaustave propadanje srca. Hirurška terapija podrazumeva zamenu ili popravku zalistka. Zamena aortnog zalistka se može vršiti mehaničkim ili biološkim protezama. To je najčešći način hirurškog lečenja. Prednost mehaničkih proteza je dugotrajnost, dok je ozbilni nedostatak neophodnost uzimanja antikoalgulantne terapije, koja sa sobom nosi značajne neželjene efekte. Za razliku od mehaničkih zalistaka, biološki zalisci imaju manju trajnost ali bolesnik ne mora da uzima antikoalgulantnu terapiju.
Najrazumnija i najefikasnija terapijska opcija kod bolesti aortnog zalistka je njegova rekonstrukcija. Nažalost ona je retko moguća kod aortne stenoze, i najčešće se primenjuje kod aortne regurgitacije. To je idealan terapijski pristup.
Visoko rizični bolesici sa obolelim aortnim zalistkom često imaju neprihvatljiv operativni rizik. Terapijska opcija za ove bolesnike je interventna procedura ugradnje aortnog zalistka. To je ugradnja zalistka putem posebnog sistema žica i katetera koja uglavnom ne zahteva veću hiruršku intervenciju, TAVI procedura. Mana ove procedure je visoka smrtnost i visok nivo komplikacija. U našoj zemlji ova procedura se još uvek ne primenjuje.
TAVI PROCEDURA
TAVI – Transcatether Aortic Valve Implantation je postupak kojim se vrši zamena aortnog zalistka bez otvaranja grudnog koša. Aortni zalistak se menja sistemom katetera kojima se preko preponskih krvnih sudova pristupa srcu. Stari zalistak se pomoću balona pod pritiskom proširi a potom se ugradi novi zalistak od biloškog materijala. TAVI procedura je predvidjena i idealna za starije bolesnike sa aortnom manom kao i za bolesnike sa povišenim operativnim rizikom. Danas se u razvijenim zapadnim medicinama sve više primenjuje i kod bolesnika za srednjim operativnim rizikom. U našoj zemlji procedura se trenutno sporadično izvodi i nije u širokoj upotrebi.