Operacije

U zavisnosti od vrste operacije i opšteg kliničkog stanja bolesnika, operacija na otvorenom srcu se može izvesti kroz različite vrste rezova na grudnom košu. Medijalna sternotomija je i dalje jedan od najčešćih rezova u kardiohirurgiji. To je pristup uzdužnim rezom kroz sredinu grudne kosti koji obezbedjuje izvodjenje većine kardiohirurških procedura. Grudna kost se nakon operacije zatvara čeličnim šavovima koji ostaju trajno i ne vade se. Kosti ovog tipa zarastaju 6 nedelja, tako da bolesenik treba da spava na ledjima mesec i po dana posle operacije kako bi grudna kost stabilno zarasla.

U potrazi za manjom hirurškom traumom vremenom su razvijeni i drugi, manje invazivni pristupi srcu. Gornja parcijalna sternotomija, često nazvana i “J” sternotomija,  je rez u gornjoj trećini grudne kosti kojim se pristupa uglavnom aortnom, ali i mitralnom zalistku. Aortnom zalistku se takodje može pristupiti malim rezom kroz drugi medjurebarni prostor levo. Estetski efekat malih rezova u kardiohirurgiji, kao i manja hirurška trauma koju oni nose, su opravdani jedino ako se kroz njih može na bezbedan i kvalitetan način izvesti predvidjena kardiohirurška intervencija.

Pored pomenutih rezova na grudnom kožu bolesnik može imati još neke dodatne rezove u preponama ili u zoni ispod ključne kosti. To su pristupi veliki krvnim sudovima što je u  specifičnim situacijama neophodno kako bi se postavila mašina srce-pluća.

Kardiohirurške intervencije se izvode i po principima endoskopske hirurgije. Ovaj vid pristupa srcu je poznat kao video-asistirana kardiohirurgija, odnosno “port-access “ hirurgija. Srcu se pristupa kroz rez vličine do 5 cm u nivou četvrtog medjurebarnog prostora desno. Kroz još jedan mali rez do 10 mm se postavlja endoskopska kamera. Rekonstruktivna hirurgija mitrtalnog zalistka je procedura koja se danas najčešće izvodi ovim pristupom, tako da pored svih kvaliteta koje sa sobom nosi reparacija zalistka, bolesnik ima znatno manju hiruršku traumu i značajan estetski efekat jer je ovakav rez smeštem u naboru dojke i skoro se ne vidi nakon intervencije.

Na ovaj način operisani bolesnici manje krvare nakon operacije i kraće borave u intenzivnoj nezi, te brže napuštaju bolnicu nakon intervencije. Ukoliko se procedura izvede na vreme, većina bolesnika kojima je rekonstrukcija mitralnog zalistka izvedena endoskopskim putem su u potpunosti funkcionalni za oko dve nedelje nakon procedure. Za ovakav ishod operacije je neophodno da hirurški tim poseduje veliko iskustvo iz rekonstruktivne hirurgije mitralnog zalistka kao i da endoskopske procedure na srcu izvodi u svakodnevnoj praksi jer optimalan ishod intervencije suštinski zavisi od iskustva kardiohirurga. Pogledajte više  na port acces rekosntrukcija MV ovo je link. Pojedini tumori srca i pojedine urodjene srčane mane kod odraslih se takodje mogu operisati video asistiranim pristupom.

Kardiohirurška anestezija se stara o bezbolnoj hirurškoj intervenciji i stabilnosti životnih – vitalnih parametara bolesnika tokom operacije i održava ih u optimalnim vrednostima. Tesno saradjuje za kardiohiruzima i od ključnog je značaja za uspeh kardiohirurške procedure. Anesteziolog, kardiohirurg i lekar intenzivista su takodje tim koji se stara o neposrednomm postoperativnom toku bolesnika u jedinici intenzivne nege. Kako bi se obezbedilo disanje tokom operacije bolesnik se postavlja na respirator odnosno ventilator, mašinu koja obezbedjuje protok vazduha kroz pluća. Zbog toga je neophodno da anesteziolog bolesniku plasira endotrahealni tubus – plastičnu ceb u dušnik preko koje će se vršiti process ventilacije pluća tokom procedure. Postavljanje tubusa je bezbolno i vrši se neposredno nakon uvoda u anesteziju. Bolesnik će osetiti  tubus u ustima po budjenju u jedinici intenzivne nege, i biće izvadjen iz usta ćim se bolesnik dovoljno razbudi da može spontano i efikasno da diše.

Većina kardiohirurških intervencija danas se izvodi na zaustavljenom srcu. Kako bi se obezbedila ishrana tkiva i organa tokom ovog perioda neophodno je tokom operacije postaviti vantelesni krvotok.  To je mašina  srce-pluća koja  preuzima funkciju srca kao pumpe i pluća kao mesta razmene gasova. Njome rukovodi perfuzer, medicinski tehničar koji je posebno obavljen za obavljanje ove vrste posla. U pojedinim slučajevima,  kao što je bajpass hirurgija, operacije na otvorenom srcu moguće je izvesti bez zaustavljanja srca i  tada govorimo o operacijama na kucajućem srcu.